Vratiće se rode?

Već nedeljama odlažem pisanje teksta o ovoj seriji. Dajem joj fore, trudim se i osluškujem okolinu...
Ne želim da budem negativna, pre nego što zaista budem sigurna o ono što mislim.
Al mislim....
Kao prvo, jako me nervira što seriju repriziraju bezbroj puta, neke epizode su za ovih mesec i po dana puštene 7 puta (ozbiljnije, brojala sam), što je definitivno rekord u broju prikazivanja za tako kratko vreme.
Što se same serije tiče, naravno da je milion puta bolja od svih koje se trenutno prikazuju kod nas. Od svih premijera, SIS-eva, baba, češljanja, i srpskih sapunica na španski način. Kvalitenije je snimljena, ozbiljnija je produkcija, bolji je izbor glumaca, montaža i muzika su skroz ok.
Šta mi smeta?
Crni talasi u scenariju, neke scene nasilja, prvenstveno mislim na Sonju Savić, koja ima istu ulogu kao u Braća po materi i Sekula se ženi. Nemam ništa protiv toga, recimo baš mi se dopalo što je epizodnu ulogu imala hrvatska glumica Semka Sokolović Bertok, i to identičnu kao u filmu Majstori, majstori, ali negde su baš preterali.
Ono što mi najviše smeta je uloga Srđana Todorovića, koji iako je, nesumnjivo, odličan glumac, previše podseća na ulogu u Kusturicinom filmu, izgledom, ponašanjem, pa i samim dijalozima. Ne znam da li je to namerno ili slučajno, ali teško mogu da povežem beogradskog domca sa ciganskom čergom...
Dragan Bjelogrlić kao producent i idejni tvorac serije, naravno, ima jednu od glavnih uloga, koju igra tako što se pogrbi, rasčupa kosu i ne menja izraz lica ni po koju cenu?
Branimir Brstina ima neograničene monologe, takođe, kao idejni kreator serije!

Boris Komnenić i Mirjana Karanović su mi zaista odličan glumački par i uspeli su da me nasmeju više puta. Samo oni... i par džanki fora :) Al dobro, skapirala sam da ovo i ne treba da bude humoristička serija. Ono što mi nije jasno je, šta treba da bude? I dalje mi je to nekako nedefinisano, nit miriše, nit smrdi, nije ni dobro, ali nije ni toliko loše... a prošlo je 10 epozoda.
Ja i dalje nemam neko kristalno jasno mišljenje.
Možda je tako i bolje, osim što već imam stav da ih gledam samo onda kad baš nemam šta da radim :)

Novogodisnji program

I nije bio baš neki... ali zar to treba da nas iznenađuje? Ne sećam se koje sam godine poslednji put rekla nešto lepo o tome. Verovatno kad sam gledala "Dva sata kvalitetnog programa". Od tada ništa.
Jedino opravdanje ima B92 jer su u roku od 48h morali da osmisle ne samo novogodišnji program, nego i celu programsku šemu kako bi pokrili noćni program i silne termine koje je do tada pokrivao Veliki Brat.
Pink je slobodno mogao da pusti i snimak sa dočeka od pre nekoliko godina, jer se gosti i cela koncepcija raspevanih naronjaka u odvratnim vecernjim toaletama nije promenila.
Filmovi su bili uglavnom reprizirani... na svakom kanalu su bili Gremlini 1 i 2 (bez obzira što volim Mogwaya, nije u redu!)... Na kraju nekako RTS ispade najzabavniji sa filmskim maratonom gde je vrhunac bio film Nacionalno blago.
Ne mogu više ništa ni da kažem.. tv mi je još jednom služio samo da me uspava, a od umora nisam uspela da odgledam ni ono malo stvari što me interesovalo.

Sada nas očekuju reprize repriziranih repriza... srećom postoji opcija da se grudvam napolju umesto da buljim u TV :)

Predizborna kampanja

Počelo je!
Sada se više ne nerviram samo kada mi usred filma puste 12 minuta glupih reklama, sad uz sve to treba da gledam i desetominutne predsedničke kampanje... iste na svakoj televiziji i u svakom bloku reklama. Šta nude ovi stari dosadni predsednički kandidati? Da li se iko setio da uradi nešto novo i interesantno za iste velike pare koje su potrošili za kreiranje izbornog marketinga???
Naravno da NE!
Boris Tadić je odlučio da prikaže svoju sliku kad je bio mali... pa sliku kako ljubi zastavu, pa malo prijema, malo hvalisanja, 4s (čitaj: CCCC) u krupnom planu i slogan: "Za jaku i stabilnu Srbiju". Zvuči malo ko Koštunica, ali obzirom da isčekuje njihovu podršku za kandidaturu, možda je i logičan ovako dosadan slogan. Život očigledno može da čeka jaku i stabilnu Srbiju.

Tomislav Nikolić se otvorio za plaćene termine... juče gledam miting u Kragujevcu... kamera zumira ono malo ljudi koji na prvi pogled izgledaju normalno, Toma poručuje: "policija da radi svoj posao, tužilaštvo da radi svoj posao, kriminalci u zatvor, nevini na slobodu..." a narod kliče ko da im bacaju eure sa bine a ne prazne bezlične poruke...

Čeda? E pa on je bio vrlo lenj pa je odlučio da se provuče kampanjom koja je prošli put okarakterisana kao najinteresantnija, odnosno, drugačija od drugih. Sada to više nije novo, sad bih rekla "Već viđeno" da me jedan momenat u samom spotu nije aposlutno šlogirao. Gledam ja.. oni glasovi svi u jedan zombijevski ponavljaju reči, bezizražajna lica promiču, poneko poznat stoji iza Čede.. i onda vrhunac, kamera skreće sa Čedinog savesnog lica a iza njega izranja narandžasto čudo sa kezom koji me u sekundi vraća na 1992, TV Palmu, kraljicu neukusa i odvratnih stihova "Šibice moja, ja ću da te kresnem". Jasna faking Milenkovic - Jami. U uglu spota stoji novogodišnji ukras za koji naslućujem da ga je Jami "kresnula" pa svetli... onda skapiram da smo Jami i ja glasale za istu stranku!!!!!! Jami i ja imamo istu političku opredeljenost!!!

Pitam se da li će Jami Čedi biti isto što je Lidija Tomi?
Ja im očigledno nisam cilja grupa... to znači da ne moram na izbore? Konačno... divota!

Wii i ja, ljubav na prvi pogled

Alternativa u slučaju kada na televiziji nema baš ništa pametno da se gleda (što je čest slučaj) a ipak mi se bulji, je do sad bio neki DVD iz Žabca uz koji se najčešće slatko uspavam. I tako je bilo do ovog vikenda kada se desila revolucionarna stvar u poimanju buljenja u TV... stigao je Wii!
U početku sam bila malo skeptična... pogotovo što je uz Wii došla i vrlo iskusna ekipa u igranju raznoraznih multiplay igara... onda smo se Wii i ja malo gledali... ja se divila fenomenalnom dizajnu, s nevericom gledala kako mogu da kreiram svog lika s kojim igram tako da izgleda baš kao ja irl... i onda sam ustala da probam tenis.
Uspešna sam bila samo ako bih stala u tačan položaj kako bih i u pravom tenisu i kad bih mlatnula lopticu tačno u trenutku kad nailazi. Dakle... bolesno realno. U kuglanju sam bila skoro pa najbolja, ista priča, zamahivala sam po sobi ko manijak osećajući težinu virtualne kugle u ruci... golf, tu sam jednako loša kao i na travi...
Rezultat je bio, sjajna zabava, upala mišića naredna dva dana i jedna razbijena čaša koju sam zavalila jureći da osvojim break loptu :)

Te večeri, moj televizor je bio zvezda, a ne televizijski program!
Wii je otišao... sad čekam da mi neko kupi UPRAVO TO za Novu Godinu...
Zainteresovani mogu da se jave mejlom, što pre :)

Kuća snova

Upravo sam videla najavu za novi reality show koji počinje uskoro na.. pa gde drugde nego na B92. Oni su postali reality zone, još ih malo Liga šampiona vadi, ali ne zadugo.
Sad sam malo kopala po netu i evo šta se kaže o Kući snova, preuzeto sa sajta produkcijske kuće:

"Najveća nagrada u istoriji srpske televizije - Kuća snova vredna 250.000 evra!

Gledaoci širom Srbije videće na kraju serijala kako par običnih ljudi rešava najvažnije životno pitanje - obezbeđuje krov nad glavom.

Na TV B92 uskoro kreće serijal Kuća snova u kojem 12 parova tokom 3 meseca gradi svoju kuću snova. Na kraju serijala ostaje samo jedan, pobednički par, koji kao nagradu dobija luksuznu kuću vrednu 250.000 evra.

Tokom tri meseca trajanja serijala parovi će boraviti na gradilištu, u malom domu koji će im biti obezbeđen. Pored redovnih dnevnih aktivnosti vezanih za izgradnju same kuće, prema odluci producenata, parovi će biti uključivani i u neke društvene događaje, kao što su posete pozorištu, bioskopima ili utakmicama. Svake nedelje sa gradilišta odlazi po jedan par, a odluku o tome ko će to biti donose sami učesnici i gledaoci. Kada izgradnja bude gotova, Kuća snova biće luksuzan objekat u kojem će biti korišćeni obnovljivi izvori energije isavremena termoizolacija, ako i sistem za upravljanje otpadom.

Emisije serijala Kuća snova biće emitovane svakog dana, a gledaoci će moći da vide kako se parovi snalaze na terenu, sa kakvim se problemima suočavaju, kako međusobno sarađuju, ko je kome simpatičan ili šta su tokom dana naučili."

Eto... sad imamo novu ciljnu grupu, starije ljude, odnosno, bračne parove, samim tim pored učesnika i gledaoci će biti tog profila... a šta nas sve čeka? 100 dana svakodnevnog programa što uživo, što pregleda, reklama, novinskih tekstova, rasprava po netu... ali sve to i nije tako strašno u odnosu na takmičare koji će 100 dana živeti na gradilištu i posećivati s vremena na vreme bioskope i pozorišta!!!!

Sigurna sam da će velikom broju takmičara upravo ovaj drugi deo biti naporan zadatak...

Teleton

Sinoć me je javni servis izuzetno prijatno iznenadio organizacijom humanitarne emisije Teleton u saradnji sa UNICEF-om Srbije.

Koncept emisije koji smo gledali uglavnom na stranim televizijama (ili na filmu) gde vrlo poznate ličnosti odgovaraju na telefonske pozive gledalaca koji svojim pozivom doniraju celu akciju. I to sve uživo... i to na RTS-u! Wow!

Moram da priznam da je konačno RTS pokazao da ume da bude profesionalna televizija i da uživo program umeju da hendluju bez greške. Čak je i super Deki izgledao pro! Gosti su bili iz najrazličitijih oblasti od Emira Kusturice, preko Lepe Brene, Aleksandra Đorđevića, do Marčela. Najpopularniji je bio Miroslav Ilić jer je veliki broj gledalaca zvalo da priča baš sa njim, ali mene lično je najviše obradovao Branko Kockica :). Ipak, poštedela sam ga telefonskog poziva gde ja pola sata objašnjavam i zahvaljujem što je imao toliki uticaj na moje detinjstvo, nego sam bila humana i prema Branku pa sam novac donirala SMS-om!
Što naravno možete uraditi i vi, slanjem poruke na 063 9009
Možda ste propustili da razgovarate sa Vladom Georgijevim ili Ivanom Tasovcem, ali nije kasno za pomoć i zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja, deinstitulizacije i ranog razvoja.

Veliki tata

Ne pratim baš redovno Velikog brata. Moram priznati da i meni ponekad dosadi TV, pogotovo kad se baš ništa zabavno ne dešava. Mogu da gledam i totalne gluposti, makar samo da bi me uspavale, ali Veliki brat više ne služi čak ni tome.
Elem, posle grozne nedelje odlučila sam da častim sebe u subotu uveče zaglupljivanjem mozga gledajući 2 sata nekvalitetnog programa VB-a. Naravno, vrlo lako sam skapirala sve što sam propustila jer se ništa bitno i nije dešavalo, a onda sam bila potpuno šokirana!
U kuću je ušao otac jednog ukućana i to ni manje ni više nego Mikijev tata! Na stranu to što je čikica krajnje simpatičan, Miki je isti on, isto govore, čini mi se da isto i razmišljaju, ali WTF Mikijev tata u kući???
Dobro je neko rekao, treba da pozovu i mamu i sestru pa da se sve lepo preimenuje u Mikijev show. I naravno da im se to plati, jer ni tata sigurno nije ušao za džabe.

U svakom slučaju srpski Veliki brat je odavno prestao da bude ono što je nekako i bila draž cele ideje. Ljudi koji se međusobno ne poznaju, treba da izdrže 100 dana u izolaciji, bez ikakvog kontakta sa spoljašnjim svetom. Ko izdrži, pobeđuje!
Kod nas, ulaze, izlaze, vraćaju se, odaju tajne spoljašnjeg sveta, ulazi im rodbina, neki se znaju od ranije...

Deluje kao totalno rasulo, zar ne?